Ljudi često u konverzaciji sa prijateljima, najčešće na slavama, kada krenu da trebe dnevnu politiku i kukaju na lošu finansijsku situaciju, upotrebe opasku "Stara dobra vremena" uz obavezan uzdah koji bi valjda trebao da dočara žal za nekim prošlim vremenima, kada je sve nekako bilo bolje. Oni svakako nisu izuzetak, svi kukaju... neki za školskim danima, neko za detinjstvom, neki za vojničkim dogodovštinama iz bivše nam JNA, a neki pak za kreditima kojima se kupovalo sve, od igle do lokomotive, nijednog trenutka ne pomislivši "Miša mu ošišanog, a otkud tol'ke pare kad ništa ne radim ?"...
Ni mi "old skul" kompjuteraši nismo izuzetak. Mi žalimo za vremenima kada kompjuteri nisu imali brazilska imena u kojima se pominju majka, otac, baba, deda i pastorak (Pentium čet'ri na dva ghz s' jedan GB RAM-a), već su se zvali jednostavno "Commodore 64" ili "Amiga 500", kada igre nisu bile industrija, već su se pravile sa ljubavlju (ne iz Rusije), i kada nije bilo pitanje "Da li možeš da je pokreneš i koliko si FPS (furam po sekundi) postigao ?", nego "Do kog si nivoa stigao ?", kada Žarko Radosavljević nije bio kompjuterski mag, već pevaljka, kada se znalo ko pije, a pogotovo ko plaća. Da li je svo to žaljenje opravdano ? Ne bih znao kasti, ali jedno je sigurno, bilo je neuporedivo lakše. Sure, obični ljudi su nas smatrali geekovima i krstili se levom nogom kad nas vide na ulici, devojke nas zaobilazile kao Šumaher Montoju, a lokalne proročice obeležavale sa ne jednom već tri šestice, no možda je upravo to bilo ono što našoj sorti i treba, život u skladu sa nulama i jedinicama bez nepotrebnog mešanja sa strane.
Zapravo, tek sad iz ove perspektive, kada su računari u kućama postali masovna pojava, a internet globalno selo, vidim koliki je to bio blagoslov. Tada vlasnici računara nisu bili toliko razmaženi da smatraju da je svaki kompjuteraš sa dužim stažom za tastaturom dužan da mu rešava misteriju nestale ikonice u roku od odmah uz duhovitu opasku "Pare nisu problem. Para nema", a navijači su se sa neistomišljenicima obračunavali po stadionima, a ne po internet forumima. Jednom prilikom sam u svom omiljenom časopisu koji ima veze sa svetom, a još više sa kompjuterima, pročitao rečenicu koja je glasila nešto kao "Nekada je malo ljudi posedovalo kompjuter, ali su znali dosta o njemu, dok danas mnogo ljudi poseduje kompjutere, ali o njima ne znaju gotovo ništa...". Ta rečenica je iz nekog razloga ostala urezana u mom sećanju, ali sam tek od skora shvatio njenu pravu težinu. Ne, nisam od onih koji smatraju da kompjutere trebaju da poseduju samo odabrani, niti mislim da je omasovljenje računara po kućama loša stvar, naprotiv, ali jesam od onih koji smatraju da ako želiš da koristiš računar, moraš da naučiš osnove. U stvari i ne moraš, ali ako si lamer, onda budi lamer za sebe i ne guraj nos tamo gde mu nije mesto. Da se razumemo, lamer u ovom kontekstu nije uvreda, već ta reč ima jasnu i preciznu definiciju. To je čovek koga ne zanima kako nešto radi, već mu je samo bitno da to nešto radi i ja protiv toga nemam ništa, mislim ne moraš nužno da znaš išta o automobilu i saobraćaju da bi se njime vozio, tu je recimo gradski prevoz, taxi, a ako imaš keša, uvek možeš da kupiš auto i platiš ličnog šofera koji će da te vozika i održava isti taj automobil. Ali, ako hoćeš da ti lično voziš automobil i budeš učesnik u saobraćaju, moraš da naučiš saobraćajne znake, a poželjno je i barem glavne delove automobila, u suprotnom si opasan i po sebe i po okolinu. Gotovo svaki ponosni vlasnik istog ume da zameni svećice, promeni ulje, sipa benzin... e pa tako treba da bude i u kompjuterskom svetu. Gospodo, došli ste na našu teritoriju, i ako želite tu i da ostanete, e pa izvin'te, ali moraćete da naučite da "menjate svećice" i "sipate benzin" i shvatite da frikin' kompjuter ne može da radi ako mu pobrišete sistemske fajlove i zamenite ih Cecinim megahitovima bez obzira što pominju temperaturu matične ploče (trideset devet sa dva), da programi mogu da se pokrenu čak i ako nemaju izvučenu ikonicu na desktopu, da ne postoji prazan divx disk, da ne možete preneti kompjuteru virus ako kinete, da "Y" nije ćirilično "U", a "X" ćirilično "H", da mp3 nije napravljensamo zato da biste u njega ugurali Mileta "kraljicu troroara" Kitića, kao i da niste gejmer ako niste probali ili barem čuli za Elitu, Civilization, Pacmana... ili ne znate ko su Vojvoda Nukem, Lara Kroft ili Gajbraš Tripvud...
Takođe, morate utuviti u glavu da niste ekspert za Word ako ste naučili da koristite wordart, niti vrsan poznavalac Photoshopa ako umete da kropujete sliku, a niste vala ni programer ako napravite "Hello World". Prestanite da smarate vaše prijatelje da vam po deset puta u mesec dana reinstaliraju Windows za džabe, jer bez obzira na ljubazan osmeh i pažljivo osmišljen odgovor "Nema problema komšo", psovaće vam sve živo, a to svakako ne želite. Ne želim da tehnička podrška internet provajdera bude neljubazna prema meni, jer je vas deset lamera zvalo pre mene da pita zašto nema konekciju, a niste ni priključili modem. Neću da me prodavac hardvera uplašeno gleda kada želim da mu postavim neko pitanje, jer ga je neko od vas pre mene ispresecao pitanjima tipa "Zašto ste mi prodali neispravan kompjuter ? Eno moj komšija čim ga upali ima na ekranu sliku Lepe Brene, a ja sam ga palio i gasio sto puta, i ništa, samo neka planinčuga".
Ali dobro, dosta o o njima, nisu oni najgori... takvi i neće imati preveliki uticaj na vaš život, osim ako im to ne dopustite. Kada vas cimaju na ulici da im "samo nešto pogledate oko kompjutera", rečenice tipa "Žurim kući, izgore mi mleko" ili "Samo tetki da odnesem lek, pa ću da navratim" gotovo uvek prolaze. A ako vas nekim čudom i navuku da im odete u kuću, samo im naplatite 20 evra po satu, i neće vas više cimati za svakakvu glupost, garantujem. A i ako vas budu zvali, eto finog novog izvora prihoda. Ali kao što rekoh, nisu oni najgori, lamera ima svuda... pa tako i među poslodavcima, državnim službenicima, pa i vašim prijateljima, a kod njih bolesna tetka prolazi isto kao i kod nemaca u Balkan Express-u, što znači, snaći će se i bez tebe. Sigurno ste više puta naletali na takve poslodavce... to su oni što radnike koji rade na kompjuteru zovu programeri (pa makar taj samo skidao mejlove u firmi) ili kompjuteristi... samo još čekam da počnu da nas zovu "računardžije", pa nije teško u budućnosti zamisliti rečenice tipa "Evo saću dam onom mom računardžiji da mi iskucka to" ili "Moja firma ima najbolju računardžijsku
službu u Jevropi, baš sam je jučio opremijo sa sve Pentijum četvorkama i napunio ramovima, mada ja idalje mislim da ramovi služe za slike". To su takođe oni što misle da ako se
"razumete u računare", to po defaultu znači da umete da koristite sve programe koji se mogu instalirati na jedan kompjuter, pa uopšte nije čudno ako u CV-u navedete da poznajete rad na računaru, sutra dobijete zadatak da izdizajnirate i odštampate bilbord ili napišete program za vođenje finansija, ili čak isprojektujete kuću da može žena da vidi gde će da turi cveće, jer pobogu ne ide filadendron uz žute zidove, a očekivali ste da se iza naziva radnog mesta "system administrator" krije održavanje računara, ha ? Ali, dobro, možda vi niste programer, sys admin, niti net admin, već običan prostodušni dizajner, koji je samo želeo da svoj osećaj za lepo, umetnički duh i odlično poznavanje Photoshop-a unovči. E u tom slučaju, budite spremni da vas
posle mesec dana izgubljenijh na kristalisanje koncepcije, kombinovanje boja, fino obrađivanje elemenata i konačno brušenje i uklapanje svega toga u kompaktnu celinu, dočeka hladan tuš u vidu rečenice "Jel bato, a jel mogu da slova da budu žuta, znaš slažu mi se uz majicu ?". Ah da, i šta god da radite, gotovo sigurno će vam jedno od zaduženja biti odlazak po burek i kifle, jer kako pobogu očekujete da vam neko da platu za sedenje pred računarom, ne ide. Sad se verovatno pitate "A gde se tu uklapaju državni službenici ?" i kako oni nekome smetaju ako su lameri. E pa gospodo, onda sasvim sigurno niste imali prilike da završavate bilo kakve "komplikovane" birokratske procese kao što su produženje lične karte ili vozačke dozvole, vađenje državljanstva, ili pak prijava na birou rada. Ako baš morate, nemojte leti. Sasvim je uobičajena situacija da sistem jednostavno pukne, jer je neko mislio da je dobra ideja zaštiti kućište od radoznalih pogleda, tako što će ga smestiti u ormarče dimenzija ne mnogo većih od samog kućišta, kao i da temperatura procesora od 120 stepeni i nije neka temperatura, pa mašina je to, šta ona zna šta je 120 stepeni. Naravno, onda se čeka neki lik koga nazivaju serviserom, a u praksi je verovatno u pitanju neko ko je sveže izašao sa faksa, o kompjuteru zna iz knjiga, a na posao ga je doveo kum brata očevog pašenoga. Ajde i to, ali isti taj serviser, koji sasvim sigurno vodi mrtvu trku sa tetkicom kada je u pitanju pređena kilometraža, čeka se i kod takvih stvari kao što su nestala ikonica sa desktopa (što se po defaultu kod "šalteruša" TM smatra obrisanim programom), upalio se screensaver, ili ne daj bože komp prešao u sleep mod, a i da ne pričamo o strahotama tipa poruke "Antivirus updated.". U takvim slučajevima, obučene šalteruše se ne daju iznenaditi, nego naglo sklanjaju ruke sa tastature, lagano se udaljavaju od računara ne sklanjajući izbečeni pogled sa ekrana (valjda za slučaj da se ne desi nešto nepredviđeno što se mora saopštiti iskusnom serviseru), podižu slušalicu i tihim glasom, valjda da ne uznemire računar, pozivaju pomoć "E Mico, opet se ovaj kompijutor nešto zabenavio, ajde pošalji nekog servisrea, al vidi da dođe onaj novi, mali, slatki, fini, a ne onaj matori... hihihi... ma ne, pa ja imam muuuuža... hihihi...". Ah radosti za klijente, em nas ima jedno stotinak u redu, e može da se pravi žurka dok mali, fini ne stigne, za nekih 3-4 sata. No, šta je sa prijateljima ? Pa šta će biti.
Snašli se ljudi, nagovorili roditelje da im kupe računar, jer treba im za školu... a usput može i da se sluša muzika, mogu da se gledaju filmovi, a i poneka igra dobro dođe, a što da ne i malo pornografije... usput, da, naravno. S obzirom da ih ništa osim tih pomenutih stvarčica ne interesuje, neće odmaći dalje od dvoklika mišem i surfovanja po "naked celebrities" sajtovima, pa kad nešto zeznu, a nemaju keša za servisera, ne mari... hej, pa imaju vas za prijatelja, a vama je instalacija Windowsa, čišćenje virusa i povraćaj izgubljenih fajlova praktično kao stolaru kucanje eksera... očas ćete vi to... a i kako ne odvojiti to "malo" vremena za prijatelje. Odbijte ih jednom i eto bede na vrat... cela čaršija ima da bruji o tome kako ste loš prijatelj... imaš, a ne daš... znaš, a nećeš da kažeš... Oduvek sam mislio da prijatelji služe da popiješ pivo sa njima, ali izgleda da je najnoviji trend "define:prijatelj Prijatelj is your best home tool, and it comes for free.".
No, sve to je donekle i podnošljivo, pogotovo ako si čovek sa čeličnim živcima, ali ima jedna osoba koja jednom kompjuterašu može dušu da izvadi, polije je benzinom, zapali, proguta, i natera vas da se kajete što je niste prodali đavolu dok je bilo vreme. To je stvorenje od milošte nazvano supruga. Ako se tu zeznete, poslodavci lameri i državni službenici, takođe lameri, će vam se činiti kao bezazleni ranjeni bambi. No srećom, pametni ljudi su osmislili veoma dobar test koji funkcioniše na svim platformama. Jednostavno, pustite Civilization i pokažite potencijalnoj supruzi ekran vašeg monitora. Ukoliko pita "Kakve su to čikice što se šetaju gore dole ?", do yourself a favour... just kill the bitch.
Ni mi "old skul" kompjuteraši nismo izuzetak. Mi žalimo za vremenima kada kompjuteri nisu imali brazilska imena u kojima se pominju majka, otac, baba, deda i pastorak (Pentium čet'ri na dva ghz s' jedan GB RAM-a), već su se zvali jednostavno "Commodore 64" ili "Amiga 500", kada igre nisu bile industrija, već su se pravile sa ljubavlju (ne iz Rusije), i kada nije bilo pitanje "Da li možeš da je pokreneš i koliko si FPS (furam po sekundi) postigao ?", nego "Do kog si nivoa stigao ?", kada Žarko Radosavljević nije bio kompjuterski mag, već pevaljka, kada se znalo ko pije, a pogotovo ko plaća. Da li je svo to žaljenje opravdano ? Ne bih znao kasti, ali jedno je sigurno, bilo je neuporedivo lakše. Sure, obični ljudi su nas smatrali geekovima i krstili se levom nogom kad nas vide na ulici, devojke nas zaobilazile kao Šumaher Montoju, a lokalne proročice obeležavale sa ne jednom već tri šestice, no možda je upravo to bilo ono što našoj sorti i treba, život u skladu sa nulama i jedinicama bez nepotrebnog mešanja sa strane.
Zapravo, tek sad iz ove perspektive, kada su računari u kućama postali masovna pojava, a internet globalno selo, vidim koliki je to bio blagoslov. Tada vlasnici računara nisu bili toliko razmaženi da smatraju da je svaki kompjuteraš sa dužim stažom za tastaturom dužan da mu rešava misteriju nestale ikonice u roku od odmah uz duhovitu opasku "Pare nisu problem. Para nema", a navijači su se sa neistomišljenicima obračunavali po stadionima, a ne po internet forumima. Jednom prilikom sam u svom omiljenom časopisu koji ima veze sa svetom, a još više sa kompjuterima, pročitao rečenicu koja je glasila nešto kao "Nekada je malo ljudi posedovalo kompjuter, ali su znali dosta o njemu, dok danas mnogo ljudi poseduje kompjutere, ali o njima ne znaju gotovo ništa...". Ta rečenica je iz nekog razloga ostala urezana u mom sećanju, ali sam tek od skora shvatio njenu pravu težinu. Ne, nisam od onih koji smatraju da kompjutere trebaju da poseduju samo odabrani, niti mislim da je omasovljenje računara po kućama loša stvar, naprotiv, ali jesam od onih koji smatraju da ako želiš da koristiš računar, moraš da naučiš osnove. U stvari i ne moraš, ali ako si lamer, onda budi lamer za sebe i ne guraj nos tamo gde mu nije mesto. Da se razumemo, lamer u ovom kontekstu nije uvreda, već ta reč ima jasnu i preciznu definiciju. To je čovek koga ne zanima kako nešto radi, već mu je samo bitno da to nešto radi i ja protiv toga nemam ništa, mislim ne moraš nužno da znaš išta o automobilu i saobraćaju da bi se njime vozio, tu je recimo gradski prevoz, taxi, a ako imaš keša, uvek možeš da kupiš auto i platiš ličnog šofera koji će da te vozika i održava isti taj automobil. Ali, ako hoćeš da ti lično voziš automobil i budeš učesnik u saobraćaju, moraš da naučiš saobraćajne znake, a poželjno je i barem glavne delove automobila, u suprotnom si opasan i po sebe i po okolinu. Gotovo svaki ponosni vlasnik istog ume da zameni svećice, promeni ulje, sipa benzin... e pa tako treba da bude i u kompjuterskom svetu. Gospodo, došli ste na našu teritoriju, i ako želite tu i da ostanete, e pa izvin'te, ali moraćete da naučite da "menjate svećice" i "sipate benzin" i shvatite da frikin' kompjuter ne može da radi ako mu pobrišete sistemske fajlove i zamenite ih Cecinim megahitovima bez obzira što pominju temperaturu matične ploče (trideset devet sa dva), da programi mogu da se pokrenu čak i ako nemaju izvučenu ikonicu na desktopu, da ne postoji prazan divx disk, da ne možete preneti kompjuteru virus ako kinete, da "Y" nije ćirilično "U", a "X" ćirilično "H", da mp3 nije napravljensamo zato da biste u njega ugurali Mileta "kraljicu troroara" Kitića, kao i da niste gejmer ako niste probali ili barem čuli za Elitu, Civilization, Pacmana... ili ne znate ko su Vojvoda Nukem, Lara Kroft ili Gajbraš Tripvud...
Takođe, morate utuviti u glavu da niste ekspert za Word ako ste naučili da koristite wordart, niti vrsan poznavalac Photoshopa ako umete da kropujete sliku, a niste vala ni programer ako napravite "Hello World". Prestanite da smarate vaše prijatelje da vam po deset puta u mesec dana reinstaliraju Windows za džabe, jer bez obzira na ljubazan osmeh i pažljivo osmišljen odgovor "Nema problema komšo", psovaće vam sve živo, a to svakako ne želite. Ne želim da tehnička podrška internet provajdera bude neljubazna prema meni, jer je vas deset lamera zvalo pre mene da pita zašto nema konekciju, a niste ni priključili modem. Neću da me prodavac hardvera uplašeno gleda kada želim da mu postavim neko pitanje, jer ga je neko od vas pre mene ispresecao pitanjima tipa "Zašto ste mi prodali neispravan kompjuter ? Eno moj komšija čim ga upali ima na ekranu sliku Lepe Brene, a ja sam ga palio i gasio sto puta, i ništa, samo neka planinčuga".
Ali dobro, dosta o o njima, nisu oni najgori... takvi i neće imati preveliki uticaj na vaš život, osim ako im to ne dopustite. Kada vas cimaju na ulici da im "samo nešto pogledate oko kompjutera", rečenice tipa "Žurim kući, izgore mi mleko" ili "Samo tetki da odnesem lek, pa ću da navratim" gotovo uvek prolaze. A ako vas nekim čudom i navuku da im odete u kuću, samo im naplatite 20 evra po satu, i neće vas više cimati za svakakvu glupost, garantujem. A i ako vas budu zvali, eto finog novog izvora prihoda. Ali kao što rekoh, nisu oni najgori, lamera ima svuda... pa tako i među poslodavcima, državnim službenicima, pa i vašim prijateljima, a kod njih bolesna tetka prolazi isto kao i kod nemaca u Balkan Express-u, što znači, snaći će se i bez tebe. Sigurno ste više puta naletali na takve poslodavce... to su oni što radnike koji rade na kompjuteru zovu programeri (pa makar taj samo skidao mejlove u firmi) ili kompjuteristi... samo još čekam da počnu da nas zovu "računardžije", pa nije teško u budućnosti zamisliti rečenice tipa "Evo saću dam onom mom računardžiji da mi iskucka to" ili "Moja firma ima najbolju računardžijsku
službu u Jevropi, baš sam je jučio opremijo sa sve Pentijum četvorkama i napunio ramovima, mada ja idalje mislim da ramovi služe za slike". To su takođe oni što misle da ako se
"razumete u računare", to po defaultu znači da umete da koristite sve programe koji se mogu instalirati na jedan kompjuter, pa uopšte nije čudno ako u CV-u navedete da poznajete rad na računaru, sutra dobijete zadatak da izdizajnirate i odštampate bilbord ili napišete program za vođenje finansija, ili čak isprojektujete kuću da može žena da vidi gde će da turi cveće, jer pobogu ne ide filadendron uz žute zidove, a očekivali ste da se iza naziva radnog mesta "system administrator" krije održavanje računara, ha ? Ali, dobro, možda vi niste programer, sys admin, niti net admin, već običan prostodušni dizajner, koji je samo želeo da svoj osećaj za lepo, umetnički duh i odlično poznavanje Photoshop-a unovči. E u tom slučaju, budite spremni da vas
posle mesec dana izgubljenijh na kristalisanje koncepcije, kombinovanje boja, fino obrađivanje elemenata i konačno brušenje i uklapanje svega toga u kompaktnu celinu, dočeka hladan tuš u vidu rečenice "Jel bato, a jel mogu da slova da budu žuta, znaš slažu mi se uz majicu ?". Ah da, i šta god da radite, gotovo sigurno će vam jedno od zaduženja biti odlazak po burek i kifle, jer kako pobogu očekujete da vam neko da platu za sedenje pred računarom, ne ide. Sad se verovatno pitate "A gde se tu uklapaju državni službenici ?" i kako oni nekome smetaju ako su lameri. E pa gospodo, onda sasvim sigurno niste imali prilike da završavate bilo kakve "komplikovane" birokratske procese kao što su produženje lične karte ili vozačke dozvole, vađenje državljanstva, ili pak prijava na birou rada. Ako baš morate, nemojte leti. Sasvim je uobičajena situacija da sistem jednostavno pukne, jer je neko mislio da je dobra ideja zaštiti kućište od radoznalih pogleda, tako što će ga smestiti u ormarče dimenzija ne mnogo većih od samog kućišta, kao i da temperatura procesora od 120 stepeni i nije neka temperatura, pa mašina je to, šta ona zna šta je 120 stepeni. Naravno, onda se čeka neki lik koga nazivaju serviserom, a u praksi je verovatno u pitanju neko ko je sveže izašao sa faksa, o kompjuteru zna iz knjiga, a na posao ga je doveo kum brata očevog pašenoga. Ajde i to, ali isti taj serviser, koji sasvim sigurno vodi mrtvu trku sa tetkicom kada je u pitanju pređena kilometraža, čeka se i kod takvih stvari kao što su nestala ikonica sa desktopa (što se po defaultu kod "šalteruša" TM smatra obrisanim programom), upalio se screensaver, ili ne daj bože komp prešao u sleep mod, a i da ne pričamo o strahotama tipa poruke "Antivirus updated.". U takvim slučajevima, obučene šalteruše se ne daju iznenaditi, nego naglo sklanjaju ruke sa tastature, lagano se udaljavaju od računara ne sklanjajući izbečeni pogled sa ekrana (valjda za slučaj da se ne desi nešto nepredviđeno što se mora saopštiti iskusnom serviseru), podižu slušalicu i tihim glasom, valjda da ne uznemire računar, pozivaju pomoć "E Mico, opet se ovaj kompijutor nešto zabenavio, ajde pošalji nekog servisrea, al vidi da dođe onaj novi, mali, slatki, fini, a ne onaj matori... hihihi... ma ne, pa ja imam muuuuža... hihihi...". Ah radosti za klijente, em nas ima jedno stotinak u redu, e može da se pravi žurka dok mali, fini ne stigne, za nekih 3-4 sata. No, šta je sa prijateljima ? Pa šta će biti.
Snašli se ljudi, nagovorili roditelje da im kupe računar, jer treba im za školu... a usput može i da se sluša muzika, mogu da se gledaju filmovi, a i poneka igra dobro dođe, a što da ne i malo pornografije... usput, da, naravno. S obzirom da ih ništa osim tih pomenutih stvarčica ne interesuje, neće odmaći dalje od dvoklika mišem i surfovanja po "naked celebrities" sajtovima, pa kad nešto zeznu, a nemaju keša za servisera, ne mari... hej, pa imaju vas za prijatelja, a vama je instalacija Windowsa, čišćenje virusa i povraćaj izgubljenih fajlova praktično kao stolaru kucanje eksera... očas ćete vi to... a i kako ne odvojiti to "malo" vremena za prijatelje. Odbijte ih jednom i eto bede na vrat... cela čaršija ima da bruji o tome kako ste loš prijatelj... imaš, a ne daš... znaš, a nećeš da kažeš... Oduvek sam mislio da prijatelji služe da popiješ pivo sa njima, ali izgleda da je najnoviji trend "define:prijatelj Prijatelj is your best home tool, and it comes for free.".
No, sve to je donekle i podnošljivo, pogotovo ako si čovek sa čeličnim živcima, ali ima jedna osoba koja jednom kompjuterašu može dušu da izvadi, polije je benzinom, zapali, proguta, i natera vas da se kajete što je niste prodali đavolu dok je bilo vreme. To je stvorenje od milošte nazvano supruga. Ako se tu zeznete, poslodavci lameri i državni službenici, takođe lameri, će vam se činiti kao bezazleni ranjeni bambi. No srećom, pametni ljudi su osmislili veoma dobar test koji funkcioniše na svim platformama. Jednostavno, pustite Civilization i pokažite potencijalnoj supruzi ekran vašeg monitora. Ukoliko pita "Kakve su to čikice što se šetaju gore dole ?", do yourself a favour... just kill the bitch.
1 comment:
izvanredno.
Post a Comment